Mi smo masa kritična Lavina bez emocija I ništa nas ne znaima Gomila izvan kaveza Ali u njemu Nema vremena ni da razmisliš Jer tebe sada čeka dalek put Nema vremena ni da pomisliš Da li možeš, da l' je uzalud Masa smo haotična Koja nikog ne gleda Okovana mislima Gomila iznad kaveza Ali u njemu Tvoj život kontrolišu drugi Ti ne vidiš, ne Od tebe oni očekuju Poniznost, ćutanje Zar ne Svuda rane, ožiljci Koji neće nestati