Ref. Sve kad u vodu palo je ti nisi bila tu da zagrliš me sve, sve je nestalo k'o prah i naša se ljubav ugasila Tebe sam ček'o, ali opet nisi došla dan po dan, to čekanje i godina je prošla da te volim nisam umeo, ostala je slika ta slika neće voleti koliko bila bitna Sada sedim, plačem, tugujem, opet sam u sobi voliš da te čekam, ali čekanje te lomi ovo su stihovi koji će te tražiti u noćima teškim, da li ćeš se javljati Sada idem tamo gde će ljudi da me vole poštuju i cene i onda biće bolje samo na tren poželim da je tu, da je zagrlim k'o nekad, da opet sam uz nju A mislio sam, ti si ta koja me zaslužuje ljubav na hiljadu načina i dalje umire ti nisi bitna više, idi svojim putem ja ću nastaviti dalje pa šta god da bude Ref. Ponekad sednem i često se zapitam da li u ljubavi ima malo pravila olovka u ruci, papir je na stolu i nežan zvuk klavira pa pišem o svom bolu Skućan tako sedim i pišem satima srce kuca mi sve jače a nju to ne zanima ona sada nekom drugom greje dlanove u snu se nekad desi da joj često ime spomenem Ortak kaže pusti je, ima, brate boljih ma, nije to buraz, mene mnogo boli život sam joj dao i taman se promenio odjednom sve je puklo i sve je nestalo Odnela je moju dušu odnela je moje telo ostao je trag na srcu život ceo svake noći ja se Bogu pomolim da vidim je još jednom da joj kažem da je volim Ref. 2x