Osećam se ko poslednje govno a to skrivam i čuvam ko tajnu samo ćutim, a glasno bih psovn'o oj, Frankfurtu, jebem li ti Majnu Ne izlazim, samo kući sedim vredno šljakam svoje dane radne svaku marku gledam da prištedim jedva čekam da subota padne Kad subotom narodnjaci dođu ja na vratu okačim kravatu pa izvedem sebe i gospođu i ponesem celu svoju platu Kada čujem zvuke rodnog kraja ja se onda otkačim do jaja kad muzika kolce mi zasviri praziluk mi iz dupeta viri Pijem piće, jedem ćevapčiće sa košulje pokidam dugmiće pevaljka se malo razgoliti celo društvo markama je kiti U nedelju u podne se budim da se bilo čega setim ja se trudim samleven sam ko mleveno meso a možda sam čak i ženu kres'o