Yeah, Drima, Đana ovo je pesma za tebe ovo je priča o nama ej, slušaj Sve se desi u sekundi spoje se kazaljke na satu, spoje se ljudi i zato, neću da se budim, pusti me da sanjam da smo i dalje mladi i ludi Ja na sve sam bio bio spreman osim, da te nema i dalje sam te žedan i željan i dalje sjeban nosim ove rane da me sete na vremena kad sam rekao, da posle svega ja te čekam Jedna reč pomeri planinu, druga ruši vezu nisi bila moj svet, nego moj univerzum tvoje oči onaj sjaj polako gubile su jedna drugoj, za kraj, duše presudile su, bye Ref. (Đana) Sad, da l' je tuga ili strah vozim pravo, da li znamo šta je kraj tako mi treba sad, od ovih suza pauza godina mi - dvanaest puta januar otkad te nema I svaki put, kad joj pogledam oči zalede me, u trenu, kao polarne noći mislio sam ako boli, da jednom će proći mislio sam, ako voli, da jednom će doći Ali, đavo uvek dođe, pokuca na vrata ima jedan poklon za mene spakuje mi tugu u par kila zlata i oproštajno pismo od tebe a ti, ti voliš kad sam emo ti voliš kad sam demon Voliš kad sam sve to odjednom evo, srećo, srce u jednom budi na drugom dlanu sve to voliš u jednom, mrziš u drugom danu Ja nisam im'o nikog, osim tebe i mraka nikog voleo toliko, prođe vreme, al' ne rana nikad ti ne bih prizn'o to, da volim te i sada ubedio sam sebe u to da ista si, k'o svaka, mala Ref. Kao da sam list, što ne mijenja boje ni kad snijeg ne otopi nikako da sastavim ovo srce slomljeno a da dio ne fali