(Tik tak) Čujem sat, mrkli mrak, soba tri sa tri Izvlačim dim zadnji, stavljam kapu izlazim Prilazim vratima, samog sebe ispratim Jer dobro znam da deo mene neće pristati Ispasti glup, jer greške skupi su izdaci Svi znaci vode me u noć to da izbacim Ne mogu disati, spremam sam u vir stati Njih naći, završiti sa tim, pa pisati na čist papir Sitni sati, spuštam se niz parkić Kroz jedan tih parking gledam grad kristalni Gde smo svi hladni dok nekog bes ne pripali Pune glave brzo postanu mozgovi isprani Čak i dete moglo bi brzo metak da ispali Kad neko mir kvari, setim se tih zlih stvari Svih starih sranja što zaključane ih pazim Bol nikad ne ispari, zato bolje ti stani