U kolibi trošnoj maloj jednog dana dođe pismo dođi tata na venčanje i ako mi skupa nismo U oku mu suze bile poljubio pozivnicu i sa zida skinuo je medaljon za jedinicu Pred kapijom okićenom video je svoje dete trčala je sva u belom da svog tatu ona sretne Plakali su zagrljeni medaljon joj zlatni dao jer to joj je kao maloj za venčanje obećao Igrao je s mladencima za njihovu sreću pio grlio je svoje dete u srcu je tugu krio Vratio se pred kolibu ispred praga s bolom pao na licu mu osmeh bio kad se s dušom rastajao