Ej lepa li su sela Kolašina Jasenovik i Dobroševina Vitakova, Velji breg, Šipovo Krligate, Strmac i Burlate Prevlak, Klečke, Paruće, Preseka pa Ledenik, Vrba, Lučka reka Zupce, Prelež, Varage, Ugljare sva su sela Srpske raške stare Drijen, Crepulja, Zagulj i Rezala pa Jabuke velika i mala Dragaljica i Babudovica Jagnjenica, Bube, Pridvorica Gazivode, Kijevce, Junake pa Kobilja glava i Brnjake pa Kovače, Kaludra, Tušice Zečevice, Padine, Rančice Kozarevo, Oklaće, Čečevo sva su sela meni tako draga sve od Zupca do Gornjih Varaga Bojnovice, Žarevi, Babice Pa Rujište i Drainovice pa Stuoce i Kopilovice pa Čukovac, Banje, Vranovice Vojmislice, Vukosavljeviće Pa Čitluk, Čabra i Češeljanoviće osim Čabre koja je šiptarska sva su sela srpska Svetosavska sva su sela meni tako mila Pa su braća mnoga odselila odselila mnoga nam plemena zanemela sela napuštena ugašeni odžaci i ognjišta Ej od Oklaća pa sve do Rujišta stare kuće i staračke ruke od Junaka do sela Jabuke nit u Strmcu starih Orlovica U Rušćima ni jednog Čukića u Crepulji malo je Đurića malo kća osta u Drijena prazna škola k'o da je i nema Otišli su i Đušići mudri još po neka kuća u Kaludri nije bolje ni selo Burlate dve tri kuće osta u Rovača U Jabuci nešto Biševaca ni Padine mnogo bolje nije ej Rujište zadnju bitku bije svi odošmo ko pčele u cvetu Rastureni po belome svetu ko u Čačku ko u Lazarevcu Beogradu ili Kragujevcu Mitrovici ili u Kraljevu Požarevcu ili Smederevu u Pančevu i Aranđelovcu Milanovcu ili u Topoli kad se setim duša me zaboli Nikog nema da za zdravlje pita nit u polju radnju da čestita svud' je prazno tužna je tišina po selima starog Kolašina Ej sve pritisli korov i kopriva gde su bili torovi i bačije tu se legu škorpije i zmije prazan sokak a nigde torova Ne čuje se buka od volova nit se čuju zvona medenice nit se čuje pjesma čobanice nit se čuje pjesma od kosača Nit ćeš čuti dečijeg plača nit se čuju gusle javorove nit čobanin čobanicu zove nit se čuje frula, harmonika Niti selo ispraća vojnika niti ima komišanja prela nema đaka nema učitelja eto kakva ostaše nam sela Ej Kolašine najlepša Srbice što je tvoje potamnelo lice omladinu kud si rasturio gde si svoju dušu izgubio Sve je manje ljubavi i sloge odselile porodice mnoge mnoge su ti kuće napuštene a mladići tvoji se ne žene Nit kolevke nit dečijeg plača nema nama opasnijeg mača jer bez dece budućnosti nema ej Kolašinu tišina se sprema Kad se setim sve me hvata jeza bilo nas je više no Engleza sad Engleza mnogo više ima šta je snama veselim Srbima Oženi i se Kolašinac more pevaćemo i igrati do zore znaš li da su deca ukras sveta a tvoje selo Kolašinke lepotice moje da od sada rađate potroje po četiri zlatna je sredina pa i više ko može i ima Ako li me vi ne poslušate plaćaćemo grehove da znate neko drugi može da prevlada nečije ovce toga je livada