Treba razum kćeri ljubav da nadjača da ne odeš za tog običnog svirača majka joj je tako često govorila a njega pozovi na svadbu da svira Bol rastanka neću i ne mogu skriti jer mogla je onda moja svadba biti Sećaću se uvek na to prošlo leto i na njeno davno venčanje prokleto Videh je u belom, ne beše mi lako ona se udaje a ja bih zaplakÊüo sa pesmom sa nekom svoje suze skrio na svadbi sam njenoj samo svirač bio Čujem da je sada ostavljena, sama da još pamti ljubav prošlu među nama ako možda ima nade za nas dvoje za nju moja vrata otvorena stoje