Bar jednom ja bih hteo da verujem u sreću Šta dođe sutradan, svejedno meni je kad Jer danas živim ja, a sutra možda neću I kasno sad je već, da za njom čeznem ja Ne kunem tvoju ljubav sad ja, i praštam tebi patnje sve Jer hoću da uživam sad ja u ludoj noći toj Te oči tvoje zelene, i reči tako varljive I pesma tvoja zanosna, pomuti razum moj Ne treba ništa vše, znam, prošlost se ne vraća I kasno sad je već da za njom čeznem ja Jer uspomena ta od sveg’ je ipak jača I sad u oku mom ta bolna suza sja Ne kunem tvoju ljubav sad ja, i praštam tebi patnje sve Jer hoću da uživam sad ja u ludoj noći toj Te oči tvoje zelene, i reči tako varljive I pesma tvoja zanosna, pomuti razum moj