Jedno veče šetah svojom omiljenom stazicom I pomislih zašto uvek šetam tako usamljen Kad eto dolazi, s osmehom mi prilazi Ko ruža devojka, Šumadinka lepojka Drugo veče pođoh istom stazom da se prošetam U mislima stalno mi je prolazio osmeh njen Kad eto, opet nje, osmeh isti kao pre Ko ruža devojka, Šumadinka lepojka Treće veče navadih se istom stazom da čekam Očekujuć da ću videt isto lice i osmeh Nestala ta neka Šumadinka devojka Drugi je odvede, bolji momak od mene Ko ružu devojku, Šumadinku lepojku