Sinoć kad se vratih iz topla hamama Prođoh pokraj bašte staroga imama Kad tamo u bašti, u hladu jasmina S ibrikom u ruci stajaše Emina Ja joj nazvah selam al' moga mi dina Ne šće ni da čuje lijepa Emina Samo me je jednom pogledala mrko Ne haje, alčak, što za njome crko No srebrn ibrik zakitila vode Pa po bašči đule zaljevati ode S grana vjetar puhnu, pa niz pleći puste Rasplete joj njene pletenice guste Zamirisa kosa, ko zumbuli plavi A meni se krenu bururet u glavi Ja kakva je divna, tako mi imana Stid je ne bi bilo da je kod sultana Pa još kada šeće i plećima kreće Ni hodžin mi zapis više pomoć neće Ašik ajša jabaša, konja jaše subaša Ašik ajša jabaša, konja jaše subaša