Ko da topi planine pod snegom ko da gradi mostove nad rekom i da miris njene kose vrati u postelju koju delim s nekom Koja mi se i najgorem divi što bi dala sve da me oživi a ja kao korenje pod čergom koje vene za srećom odbeglom Ref. Gde lepota njena spava nosite me tamo tu sam želju u životu poželeo samo Da me grle ruke njene da zaplačem kao dete ko da ona tamo negde čuče ne zna želja šta je nemoguće Ko da kida trnje oko cveća i na vetru čuva plamen sveća ko ti reči kao perle niže u postelji zagrli sa leđa Ko se tvojoj lepoti sada divi dok se meni živome ne živi duša mi je ko perje pod tegom koja vene za srećom odbeglom Ref.