Retko svraćao sam tamo u naš mali rodni grad o njoj ništa nisam znao ne bih pitao ni sad Mislio sam da je prošlo i da ničeg više nema, da je kraj onda sretoh starog druga pita da l' sam čuo vest da je našla novu ljubav Udaće se na jesen rekoh neka druže stari samo nek je ona dobro srećan sam zbog nje I vratile se stare slike istog trena i sve je isto kao nekad bilo tu njeno lice, njene ruke, kosa njena raspletena na jastuku I zastalo je na trenutak srce moje milion suza krio sam u osmehu nisam rekao jer rijeci ne postoje koliko voleo sam nju Od tog dana sve je stalo moje misli, život moj srce postalo je malo za toliki nespokoj I odjednom sve bih dao jedan minut samo još da ostanem sa njom