Ovo van je storija o Nadalini. More bit da vi znate Nadalinu, ha? A ha, sva puca od lipote. A jema je da van pravo recen, ca i vidit, smantrala bi ona i vecega muskardina di nece ovakoga karonju ka ca san ja, a najskole kad pere noge u dvor, ajme!! G D7 Kad Nadalina noge toca, svi dvora u mastilu, G Jo ke beleca ka finoca, in sentja mladost cilu. G7 C Svi gledadu u noge bile, uz bacve karantile, C G D7 G Jer slaja je od zrilog voca, kad Nadalina noge toca. G7 C G D7 G Nadalina, Nadalina, da si moja Nadalina, G7 C G D7 G Jemala bi muskardina, Nadalina, Nadalina. Joj da mi je onoga slatkoga od feste: rozade, galetine, mandulati, torte, krokanti, ... Ni nista slaje od slatkoga, more bit da je samo slaja Nadalina. Cili dvor zamirisi i poludi kad ona pravi slatko, ajme!! Kad Nadalina misi slatko, u dane ispred feste, Jo da je vidin bar na kratko, ca skriva ispod veste! Jer slatka je ka cukar fini, dok leti po kuzini, I rado bi je jemo svatko, kad Nadalina misi slatko! Jaja se to cili svit zna moredu na milijun mali na in sprajat: i u sorbuli i na joko, sirova, more ih se i u tvrdo i u meko i u gusto i u ritko, i sa svom mogu om spizom mutit, al' kad Nadalina muti jaja ka i spatije, to vam je prava festa od jaji, ajme!! Kad Nadalina muti jaja, zamuti pamet svima, I svakim danom sve je slaja, ko bucaj dobrog vina. Na sebi jema sve nalige, iz cacine butige, I svi je zelu bez retaja, kad Nadalina muti jaja. E vaja poj lec, finila je i ova. Al kad Nadalina gre lec, do parika da svit pociva u cvicu, ma da mi je koji put vidit kako se ona uvucuje u posteju, kako ona sva mirise. Noc zasvitli, cvrcki pocnu pismu... Nadalina, Nadalina... Kad Nadalina gasi svicu, kraj otvorenih skura, Jer lito je i sve u cvicu, al’ malo nocni ura. Pod ponistru kad momci stanu, i napravu galamu, Da pozele joj pismon sricu, kad Nadalina gasi svicu. C G D C D G Nadalina, Nadalina, bit’ ces moja Nadalina!