Milioni ljudskih reči prozor crven zatvaram dodiruje, ruka hodi grli tamu noćni plam Prolaze mi gladni dani silno srećne oči bele da l' se čini-gavran zove kratko "hvala" sebi kaže Kad bi samo ona znala da u meni zbogom stoji da sam hladan kao Sunce zemlju pržim, tebe hranim Moj je dodir čista suza ogledalo iz dubina imitiram let od ptica visinom sam igri drug Ref. Ti prolaziš u daljini povlačim se, strah me hvata šta bi hteo da se desi tužna priča jača bol Ja bih samo da te gledam dodir senke nosim kući mojim likom punim more mornar peva poznat glas Šišam kosu, ručni rad tvoj je osmeh meni poklon ja se pazim, puno želja pustinja u mome džepu I žirafe, čudne ptice reči moje, smeješ se ovo vreme ja ne želim ja im kažem-tu je kraj Ref. 2x