Postoji reka i ako je pređem, baciću pogled, ali se više ne okrećem nikada život se piše velikim slovom dobar i lep je i kad veje mi pod krovom nebeskim kad zgaziš u sreću, grizeš i sudiš i sve ponos i čast, iz usta curi mast Davno smo pošli i dovde stigli dobro smo prošli kakve ograde smo digli nema kraja jer nema ko da svira kraj nema ni raja jer niko nije zaslužio raj Postoji mesto gde ću da stanem da se izuvam, pa na kolena da padnem umoran nebo je crno, na sneg miriše nemam ni zrno dobre volje, nemam više ni za šta pokaži deci ljude za primer i sve im reci: reci dela, reci ime Ima još budnih što još su ljudi oni se traže svojim pogledima čudnim nemam snage da se oduprem tom zlu ljubav ti ne dam, al' tu kroz ljubav da te gledam jadan i bedan Postoji mesto gde ću da odem nemoćnu dušu da iščupam, da izbodem noktima zašto je važno moje il' tvoje vetar i magla nema šanse da se spoje nikada Svom svojom snagom duša se bori da ne pocrni, da se digne, ne izgori postoji nešto jače od mene a u meni živi plamen vatre lomi stene i kad krene, nema nade, nemam gde opet sam šta sam bio i pre