Novi dan, zalud je gledati ka van dok budan tonem u san, okružen ljudima, a sam mrak i tama, te uvijek ista neka tema s hrpetinom problema, šta reći nego da smisla više nema Tražim razlog zašto dišem u očaju kad shvatim da ove gluposti jedva pišem zalud postojanje, zalud bilo kakvo znanje pomislim da je zalud i ovo repanje i bilo kakvo u prazno baljezganje Riječi, jedna, dv’e, ma, zalud je to sve zalud bilo šta je reći i pričati o sreći horde irelevantnih slugu svi idemo ka istom, svak’ završava k’o onaj drugi Ref. Zalud je, zalud je, zalud, sve je zalud Kako dalje ide čini mi se da sve je veće i veće ovo što životom zovemo – to trivijalno smeće zalud je sve bilo, ostalo i bit će od dremeža ljutog i patnje bijedne zora nikada ne sviće (zora nikada ne sviće) Zalud je ići u detalje pa prestajem govoriti ti dalje Ref. 2x