Kako je, izlazim iz zgrade prvi pogled naslutit’ mi dade vrebaju vještice, mumije, vampiri sve neki likovi stari Vučem se i ja kroz pozamašnu masu koračam polako, tonem u farsu gledaju me gledaju, omesti se ne daju takva ti je to okolina, naizgled nekad i fina u biti zlo i naopako Dakako, pomislih u trenu, šta je ovo vidim li ja najzad nešto novo ne, jer iluzija sve je samo malo pijeska što k’o snijeg veje U tom pijesku nešto se skrilo ne znam šta, čudno je bilo tu je moje sve, otišlo na isti način šta se dešava i šta ja to radim, uh Ref. 2x Divljina je to, divljina je sve divljina sve oko mene obmanuta rulja, bolesni umovi misle da je dobro, a znamo da nije Otići treba negdje dalje (dalje) a ne proživljavati konstantno ove ralje razmišljah ja već dugo šta preostaje na kraju ti drugo, (ništa) otići na mjesto koje si pomislio Kada ti si čuo riječ koju već sam izgovorio možda to bi bilo još i najbolje trebalo bi samo imat’ malo volje jer neka kaže netko koji smisao je i gdje razlika je Haha, gluposti od vas, ma ’ajde ništa, ništa, sve je u redu lažemo se, lažemo, (dobro, dobro) idemo, idemo, (kobno, kobno) Ref. 2x