Kad spusti se vece i kad sunce zadje dok sedim uz casu ja i sused moj u mislima mojim se tad' proslost javlja kao senka daleka sto stvara bol Znam da si sad majko sama znam da je prazan nas dom a ruka je tvoja vec stara da napises pozdrav svoj Reci mi o reci majko da li jos stoji moj hrast pod kojim sam cvece brao i nosio tebi na dar U mome je kraju sada sasvim tiho i visoki toranj stoji tuzan, pust jos jedino majko tvoj pogled luta budi stara secanja sto stoje tu