Ne još uvek nisam te shvatio A već dugo samo tobom sam se bavio Samo pustam vreme da klizi Više nije mi ni bitno da te vidim Od svih ti i ja smo nespojiv spoj I gde god da postojimo to je to Imali smo baš sve što je potrebno I pored svega nije bilo dovoljno I taj osećaj što me često proba Da li sam tvoja omiljena roba Ili sam tvoje suđeno prokletstvo Izvini bebo ja to nikad ne bih reko Znam da znaš šta smo sve mogli Znam da znaš i kolko te volim Znam i da sve to mora da boli Pitam se dal stvarno baš smo to mi REF. Uvek kad zaboraviš bejbe ko sam ja Ja lagano dolazim da donesem kraj Zar smo to mi Sve o nama što ja kažem tebi uvek zvuči loše Ne znam kako drugi sa tim stvarima se nose Propuštamo sadašnjost tu čekajući posle Par momenata svetlosti i sve na isto dođe Svi tu priču voze spolja svi se lože Dok iznutra gore Maske tad su dobre Al' je uvek problem kad na kraju borbe Shvatiš da životi nisu generalne probe Baš te kapiram jer znam da zauvek ja sam tvoj Po meri su nas šili al' pogrešili su kroj U moru nepoznatih lica ja sam izvuko tvoj broj Od tog dana pamtim da baš nisam sasvim svoj Sa tobom želim mir al' je nemoguće to Posle tebe glupo sve je tako nebitno Ceo svet je nemiran o da Ne može da interpretira kaži REF. Uvek kad zaboraviš bejbe ko sam ja Ja lagano dolazim da donesem kraj Zar smo to mi