Gledaj me tvoj je osmeh kao kuća kuća je prijatelj na koga misliš ne vidim tvoje lice, prijatelju da li znaš danas ti je rođendan Nije priča bila posebna a ni gužva preko potrebna a zar nama sve to ne smeta samo jednom pomisli tada shvatićeš i ti Subota noć je ova davno prošla susret je prijatelj na koga mislim pored nas lutke koje šetaju ulica prekratka za moje snove Kiša je i onda padala a tvoj osmeh nije vredeo i svako pitanje je suvišno moja ruka govori Kako nema više vremena kako mozak ovde ne vlada kako poziv nije prava stvar uvek on sve promeni uvek promeni Slušaj me vrata nisu otvorena, veruj mi zaboravi na svoje telo primi sad gole reči kao poklon vreme je samo puna čaša vode Ja još uvek idem nasmejan ja i dalje sanjam isti san kako spremno čekam i taj dan da još jednom kažem ti Da pokreti mi nisu važni samo tvoje reči i tvoj sjaj ja još jednom bih da kažem ti vreme brzo prolazi draga veruj mi, draga veruj mi draga veruj mi, draga veruj mi