Jednom je Bog pogrešio da budem s tobom kad je rešio jednom sam ja nasela baš a ti na mene još ne nasedaš Ja sam tvoje vlasništvo kad mi daješ kompliment kad me samo pogledaš ja dobrovoljno pišem testament Ostariću i žaliću što šamar nisam ti uzvratila jezik ti dug, moj mladiću šteta što nisam ti ga skratila Ćuti sad i sedi tu ne gledaj kud odlazim ne bi hteo ni u snu na tvoj način da te porazim Ref. Jer navika je to da pretiš i pred svima me brukaš al' sad je gotovo nemoj posle da mi kukaš neka više, neka manje al' ja sam za poštovanje