Želim da sam ptica pa da ka tebi poletim kada pogledam u nebo uvek na tebe se setim Jer na nebu vidim zvezde koje na tebe mi liče a ja ovde stojim sjeban kao da nisam iz te priče Sećam se tog dana kad si morala da odeš ja sam plakao ko pička čekao sam da me zoveš Nisam mogao da sprečim i ja da jesam ne znam kako slobodno pitaj drugare kako živim da l' je lako Ne bih da te smaram ne bih da te pitam svašta al' znaš već kako kažu taj ko voli on i prašta Jednom sam pogrešio drugu šansu si mi dala niko nije kriv ja sam rođen ko budala Što sam naviko da gubim jutrom praznim jastuk grlim što sam naviko da grešim nikad problem svoj da rešim Ja sam naviko da gubim ali zašto baš i tebe nikad vređao te nisam time vređao bih sebe Ref. Da li ću kad umrem nekom nedostajati da li će se na mene neko neakd setiti ja nikom nisam bitan nikome potreban samo jedno ništa, tako se osećam Nikad nikom neću reći posle nas da kurva ti si možda sada misliš tako ali nismo svi baš isti Svima ću pričati da ti si bila moja mala koju sam ja hteo da mi deci bude mama Jebi ga šta ćeš život ne ide po planu evo me sad sjeban ovde pišem tekstove u stnau Čekam taj poziv možda nešto se i desi samo da mi javiš da l' si dobro, sada gde si Imala si oči to je bilo moje nebo nežnim glasom svakog jutra budila me, ustaj bebo Ležala si pored mene grlila me tako jako sve mi ono fali sve mi fali tako jako Neću da plačem ali suze same krenu od srca nikad nećeš moći napraviti stenu Možeš da budeš jak čak i kad si krivac al' u srcu ti se krije jedan slabi emotivac Ref.