Kosio barabu travu Kovanicu im’o pravu Kosio je svoju baru Dok spazio nije garu Ide gara, kafu nosi Pita da i njenu kosi Vidim oštra kosa tvoja A polegla trava moja Može, garo, može, može Oštra kosa, ubi Bože I tvoju će sad da zbrije Ko što niko nikad nije Pitala je lolu gara Kaži, lolo, kol’ko para Za dobroga kosca vrijediš Pa bi’ da i moju središ Zapuštena mi je luka Jer joj fali muška ruka Pa te molim, živ mi bio Bi li moju pokosio Pokosiću, kako neću Ja za tebe, garo, sve ću Al’ s parama ti ne žuri Platićeš mi u naturi Lola kosi, gara gleda Trava legla, pa se ne da A lola se samo smješka I lagano bradu češka Kaže gara zemlja gori Krevet spreman, ajd’ odmori Nastavićeš kad za’ladi Po ‘ladu se lakše radi Neka, garo, neka, neka Odmor može da pričeka Srediti je moram, garo Makar svunoć ne odmar’o