Svakega je jutra na tvojoj ponistri tvoje lipo cviće dočekalo mene ma, najdraži bi´ je i meni i tebi oni pitar pun murtile zelene oni pitar pun murtile zelene Svakega san jutra s motikon na rame pasov´o polako priko tvoje kale ništo me je uvik tin puten gonilo oli su me tamo tvoje želje zvole oli su me tamo tvoje želje zvole Zna´ san svakeg jutra, da ću na ponistri vidit´ ti obraze, lipe i rumene i kako se sritno, kroz bus o´ murtile sjaju tvoje zjene, droge i srčene sjaju tvoje zjene, droge i srčene Uvik si mi, doli, hitila grančicu ja bin je buši´ i za uho stavi´ a ti bi pobigla u skurinu kuće kako da se strašiš o´ moje jubavi kako da se strašiš o´ moje jubavi Nison te pita´ nikad, kako je to bilo da si ti baš uvik, uvik cviće, cviće zalivala kad son ja pasov´o, kad son ja pasov´o pod tvojon ponistron Ma, ni ti nisi mene ma, ni ti nisi mene ma, ni ti nisi mene to nikad pitala, to nikad pitala