Siromah, svima znan, uvek vedar, nasmejan siromah, aj, svima znan, uvek vedar, nasmejan društvo me je napustilo što je sa mnom bilo dok u džepu beše para imadoh drugara kad iz džepa nesta para, nesta i drugara A kad pusta zora sviće pijan kući idem ja kod kuće me stara majka nesrećnoga ne pozna i proklinje svaku čašu šljivovice i vina i pita me, nesrećniče, šta je tvoja sudbina Sa čašom drugujem, s' vinom tugu tugujem sa čašom, aj, drugujem, s' vinom tugu tugujem draga moja, moje cveće, siromaha neće neće ni da me pozdravi, kao da se stidi na me glavu ne okreće, k'o da me ne vidi Zato pijem svakog dana, sam sam svojoj duši rob bogat će mi biti ravan kad u hladni legne grob jer tamo je pravda ravno podeljena svud i svima tu je ravan svak svakome, siromah sa bogatima