Na daleko poznata po lepoti svojoj U majke jedina, beše lepa Hajra Spremala je darove za dragoga svoga A aga joj šalje Osedlaću konja, opasaću sablju Zadenuću kubure, doći ću po tebe Ne spremaj se dugo, ne prkosi meni Bilo kom' da odeš, oteću te, oteću te Ne idi, ago, ne idi, ago Puna je gora hajduka Osedla aga konja i opasa sablju Zadenu kubure, pođe po devojku Ne sluša abdul majku, ni mahalu celu I potera konja u goru zelenu Puče puška tanka, probudi se gora Pade ranjen aga ispod starog bora I seti se tada šta mu reče majka Šta mu reče majka i mahala cela Ne idi, ago, ne idi, ago Puna je gora hajduka