Sa njom mi nije nikad bilo kako treba svima sam pričao da ne znam dokle ću I kako ne vidim da ona je ta prava i da se skrasim baš uz nju Ali ne leži vraže za njom baš poludim od onog dana kad je stvari skupila I od tada još su vezane mi ruke ne dišem punim plućima Ref. Sam ko pesnik tuge čekam vreme da je vrati jer bez nje mi sviće zora do pola Po ko zna koji put molim se za drugu šansu znam neće biti moja Sad kada učim bez nje kako da preživim sam kopam dugo po našoj prošlosti I nema načina da agonija prođe i više nema pomoći Ref. 3x