Mislio sam da me ništa više neće moći iznenaditi, al' nisam ja te sreće život laganini, ćud i dlaku mjenja dokazuje stalno da je pun iznenađenja Koliko puta pomislim sve je šablon, to je to nema dalje što bi-bi, gotovo je gotovo al' ne leži vraže ko što narod kaže nešto novo uvijek ima da me klepi po ušima I dok monotonija lagano me ubija dani sporo prolaze, klasična dangubija iz mrtvog ugla sjedim, iskra dušu zapali iz mrtvog ugla ljubavi pojaviš se ti Bez kucanja lagano mi ulaziš pod kožu u srcu zauzimaš kraljevsku ložu a šta i da me pitaš da li mi se sviđaš ja ne znam tačno da li te vidim il' mi se priviđaš Ne znam iz kog razloga sam ostao bez daha možda od sreće, a možda i od straha da te imam da te volim, pa da te poslje izgubim samo mi je još trebalo da se opet zaljubim To jače je od mene, ja ne mogu da se borim vezan sam za lomaču i čekam da izgorim čekam da mi priđeš i u sebi Boga molim da dođe taj trenutak da mi kažeš ja te volim Počeo sam da te sanjam, nerado se budim jer shvatim da te nema, pa mi dođe da poludim šta mi se to dešava, ja ne mogu da vjerujem da l’ te možda volim već ili samo pretjerujem Stvari su se pomalo, otele kontroli još mi samo cvjetić fali, ono, voli me - ne voli me al' uopšte mi nije važno šta će da se desi ne zanima me s kim si, ne zanima me gdje si Čujem te i vidim te i kad nisi tu uživam u tvojim očima i u tvome pokretu svud si oko mene, stalno imam te pred sobom moja duša više nije moja, opsjednut sam tobom opsjednut sam tobom