Uvek ću se sećati debele Mire iz mog sokaka bio sam najslabiji i najzgoljaviji od svih dečaka i starijih i mlađih i mojih vršnjaka a Mira, divna i debela za ono, ono posleratno doba branila me od svih i zaljubio sam se do groba U to vreme hemijskih olovaka i krpenjača don-kihotovanja i prvih vetrenjača ta Mira od čijeg sam pogleda bivao još slabiji ta Mira, znam da negde živi kao i ja sad već jak, izubijan, oguglao i mnogo stariji Iako i stalno pevam o nekoj Mariji al' godinama želim da smislim nešto za tu Miru al' ne da mi se, jer bledi detinjstvo u meni U mom nemiru i samo ponekad kao i zvezde kad umiru zaiskri sećanje na prvi jogurt, na riblji zejtin na krpenjače, na vetrenjače, na tu debelu Miru