To dugo leto, sunčev hod tako spor i lenj skoro beskrajni dan, kap po kap, tren po tren najzad pada u tihi san To dugo leto, kako dalek je zimski dan kako dalek je maj, a i jesenja noć ko da nikada neće doć I ja u letu tom tražim sebi put tražim put do srca tvog mada znam da je dug ipak znam, dobro znam, doći će, doći dan kada će sunce to da sja za nas To dugo leto, kako dalek je zimski dan kako dalek je maj, a i jesenja noć ko da nikada neće doć Jer dugo leto, to smo ti i ja jesen nikad ne sme doć