Ja znam da ljubav ima bezbrojne ruke koje mi pruža, bezbrojne dok noćas hodam dalje, previše, sama hodam previše A znam da, jednom, moram konačno pasti izvana, iznutra, konačno dok nije mi svejedno I, gledam ljude oko sebe kako svoje živote spavaju i, sve je dobro, sve je u redu ako nas sanjaju, sanjaju Sanjaju stvarnosti, koje žele stvarnosti, nadohvat ruke, utvare bliske, a nestvarne Ref. Pamtim svoje korake kao mokre ulice i grad pamtim tvoje poljupce mostove, trgove, izloge i sat Noć je nad gradom, mirno klizi grli zaljev, ljubi usnule kao što ja klizim k tebi jer, brišeš mi suze i nemire Neka zaplešu svijetla grada neka plešu sjećanja mi jasnih smo namjera Ref. Bosih nogu, mokrih nogu, sretnih nogu