Čudno se je ove noći koja kraja nima posteja je moja prazna, jadno mi je zima zlatni lancun plete misec što ga oblak skriva da pokrije dušu pustu na nebu što sniva Uspe si se nebu u vis, ne stižu te skale sve bi za te ove jadne moje ruke dale da je krila da poletin, stignem te u letu da je snage da dospijem u tu zemju svetu Ref. Al' sudbina čudne trapule postavja sama da izbiran mista ne ostavja povlačin se, neću prkosit' sudbini najbolje je sve to ostavit' na mini Čekam blaženi trenutak da čapan kočiju što će odvest' me do tebe, do tvojih očiju do kraljevstva u kojemu za nas nima međa di nas čeka samo bila mirisna posteja Ref.