Priča počinje na stepeništu moje zgrade moj pogled je ka nebu, sećam se male Sare danas bi imala isto godina baš kao i ja ovako sedim sam, ulaz 19A Unazad vreme vratim, njena slika se stvori igrala je lastiš na fizičkom u školi prvi školski dani, prve školske brige bili smo mališani kad nosio sam joj knjige A gde je sada mala Sara, Bože, nema je nigde gde je sada ona mala kosa pletena u kike uvek nasmejana, okretna poput čigre zajedno smo rasli, igrali razne igre I sve bih dao sada da se sretnem sa njom otišla tako mlada, pronašla drugi dom i sad se sećam dana kad smo imali devet budi me za školu, a ja prikovan za krevet Kasnimo, budalo - bila je tačna mala Sara meni do nje stalo, dobro se sećam svih tih dana devojčica i dečak na putu do škole male Sare više nema, s anđelima je gore Stepenište, sedim sam, nekad bili smo mi danas joj je rođendan, imala bi banke tri moj pogled je ka nebu, tamo gde si ti moj pogled je ka tebi jer nedostaješ mi Ref. 2x Tamne noći opasna su zamka neki crni mrak iza ugla vrebaju te oni ljudi tako zli Priču nastavljam u parku, tu na našoj klupi sedim sam u mraku, sa njenom slikom u ruci sećanje me vrati u godina jedan'est njena prva mučnina, prvo nesvesno stanje Pokušala da se digne, načinila korak "pusti me, nije mi ništa, pokvarila sam stomak" nisam joj verov'o tada, a sada imam zato pravo otišla tako mlada, a nije rekla ni "zdravo" Male Sare više nema, ostala je ova klupa na njoj brdo uspomena i jedna suza što luta ispisana imena na staroj česmi preko puta njen prvi spomenar, prva slomljena lutka Još uvek se sećam i pamtim trenutak na usta išla je pena, ja nisam znao tad kuda i često postavim pitanje Bogu - kako sam mog'o da ne vidim da konzumira drogu Bežala je od mene, tada nisam znao zašto imala je petn'est, a već zagrizla sa praškom dileri iz kraja su je uzeli pod svoje oči pune sjaja ostale su bez boje A gde je sada mala Sara, često je čekam pred zgradom i mislim da li će doći, još uvek živim sa nadom pogledam ka nebu, da li si našla sad spas nedostaješ mi puno, stalno mislim na nas Ref. 2x Priču završavam na grobu sa cvećem u ruci ni devojčica ni dečak više ne idu kući prošlo je mnogo godina otkad male Sare nema ostalo je sećanje na neka davna vremena Imala je šesn'est, navučena do koske tihi jecaji i bol zamenili su osmeh davala svoje telo u potrazi za novcem radila žuto i belo, uzimala je koktel Gde je sada mala Sara, hoće li ikada doći ostala je samo slika i njene zelene oči milion puta se pitam hoće li ova bol proći dok našom ulicom skitam mrtav pijan u noći Često pogledam u nebo, pitam se kako je gore da li si našla svoj mir, da li ti je sad bolje voleo sam je mnogo, bila mi je kao sestra umrla je na dan svoga punoletstva Ref. 2x