Ne mogu zaspat´ u ovoj tišini tvoj glas se samo otima u tami odnekud tiho proleti kroz sobu i samo šapne - previše smo sami I, onda opet, krene, pa se vrati koliko puta sve završi tako ne bježim od tebe, ja bježim od sebe a to boli, boli tako jako Ref. Volim te više, više, no što smijem a znam da nije, koliko ti treba jer, moje srce slabo, slabo drži mjesto sve mu je malo, ispod ovog neba I kada odem, ostavljam te samog na pustom polju, u kom´ nemir vlada dok dijelim život, lutanje za mene tebi u svemu ostaje tek nada Ti si dom topline, ja vjetar, što luta čudan putnik, koga tek daljina mami kada sam uz tebe, ja bojim se svjetla pa se krijem, negdje, u vlastitoj tami I, možda, jednom, kad me umor stigne dođem, bez straha, tu, na tvoja vrata i pokucam tiho, da ne čuje nemir i samo uđem u kavez od zlata Ref. 2x