Nekad nam je bila ista želja da gradimo zajednički dom sad bez druga i bez prijatelja živiš u nekom gradu, ko zna kom Ref. Život mnoge spaja i razdvaja al' sudbu nikom po meri ne kroji sve što dođe mora i da prođe za nas sreća više ne postoji Kad sećanja ispune mi grudi kad zablista suza u oku mom pusta želja za tobom se budi a ti u nekom gradu, ko zna kom Ref. Misli moje lutaju beskrajno još te volim, draga, dušom svom srešćemo se nekad, bar slučajno negde u nekom gradu, ko zna kom Ref.