Ljubio sam nepoznatu ženu lažno vino s tuđe sofre pio sagore mi duša u plamenu što mi čarnu goru zapalio Mogao bih za njom zapaliti čarnu goru i nebesa plava samo nisam od svojiti mogo njeno srce gde nevera spava Reko sam joj večeri zore reko sam joj sve cvetne livade poverio najlepše izvore sve joj dade a ona izdade Izneveri mene moja draga dade drugom sva svitanja blaga plave oči i usne rumene što slagase i njega i mene I sad pevam i dozivam ptice što su nekad oko nas letale al' to nisu pesme radosnice to su rane što su procvetale To su rane što su procvetale procvetale ko i drugo cveće samo moje srce uvenulo nikad više procvetati neće