Ti menjaš noć u dan kad god padne ti na dlan tuga u sreću pretvori se i tvoj dodir otopi led Sad priznaj mi da nisi čovek već anđeo i u inat istini slaži da si sa mom sve mogao Moja si radost i greh zbog tebe isti su i plač i smeh izgubljena duša postajem bez tebe dišem, al' nestajem Kažeš mi da te uzalud dozivam da sanjam i da se zavaravam da ti krila ne nosiš već teret, a to smo mi Ref. A možda su mogle drugačije da nam se zvezde poklope i da uz malo ljubavi ovo naše preživi Možda smo lako odustali iako već dugo mi nismo mi sve na kocku bacili u jednoj ruci izgubili Ti pričaš sve kao i svi pre uvlačiš me u zamku istine da te slušam ne mogu nemam snage za istinu Ali jedno priznaj mi da smo mogli makar to da se barem još malo kao ljudi lažemo Ref. Molim se da Bog smiluje se na ove naše duše dve