Pa gde si Vrabac? Nema te ni na fon da se javiš. Evo ja sam ti upravo prešao granu, ušao u Srbiju. Kad stigneš, ti se javi Primam poziv iz budućnosti, komfor me zove Kaže mi da izađem iz komforne zone Da mu krenem u susret, jer ako hoću uspeh Moraću prvo uzde u svoje ruke da uzmem Rekoh, daj mi sekund i eto mene preko Mada nisam daleko i ni tu ne teku med i mleko Meni je skroz kul To nećeš videti na društvenim mrežama, previše sam old skul Ne trebam pažnju, podršku ni priznanje Od ljudi što me ne znaju, a ja njih još manje Živim svoj život, imam svoj đir Još tražim svoj put al bar sam naš'o svoj mir A mira nemam čim kročim u Bege Pada mrak na oči, počinju da mi rastu sede Tenzija u vazduhu me guši Ljudi sa besom u očima i gorčinom u duši Moji se, srećom, nisu priklonili gomili Leđa im pucaju al duh im nisu slomili I neće. Đuka je okrenuo novi list Džoni je Džoni, a znaš koji je Džoni lik I svi guraju, samo mi ti zaostaješ Tvoja je odlučnost postala ravnodušnost Pričam s tobom al te ne prepoznajem Zato, ako vidiš Vrapca, reci mu da mi nedostaje Eh, dobri moj. Da bar jesam ravnodušan Da samo jebeno znaš koliko sam se trudio da budem. Ali nije uspelo Da mi je da stignem do sebe U papirnom brodu ili zmaju Da se isplačem ili nasmejem Al da ni jednom nije u falšu Muka mi je od sebe i čaure u kojoj tinja ovo nešto vatre Muka od maske ispod maske, ne umem Al nikako do kraja da se satre Ja sam duša i douchebag, ja sam pištolji i ruže Ja sam da me šutneš u glavu, ja sam da me ljubiš u dupe Ja sam da me mažeš na lebac, ja sam namazan Ja sam i majci pola Apolon pola nakaza Ja sam da me staviš na ranu i baš tada postanem so Ja sam isti poseban slobodan samo svoj al nisam sav svoj Ja sam sladak ko pelin, ja sam gorak ko liker Ja mrzim sebe kao Vikler, ja volim sebe kao Vikler Jednom sam sreo samog sebe u samoposluzi Al mu ništa nisam rekao, ja pored samo prošo si Oni smo onda otišli jer ko to da posluži A bili smo prisutan ti lično i svi mi ostali Jednom skupio petlju, izveo sebe na piće Odćutali paklu vremena, odćutali litre Imao sam neku poentu, posle nisam znao gde mi je Pa sam u fajrontu priznao: Među nama nema hemije Možda je najbolje da se ne viđamo neko vreme A čujemo se za one stvari što su ti kod mene Ja sam samo slego ramenima, ja sam ustao i seo Ja sam otišao i više se nikad nisam sreo Ali tu smo, još "jin i jangujemo" na daljinu I ništimo jedan drugoga i dani idu I teče biti al mi za stih treba dvolovka Da sebi dvoprostim u cevi fali dvolova od dvovraga Ja sam uvek u pravu (nisi), ja nikad nisam u pravu (jesi) I od ta dva sam ono jedno baš kad je bolje ono drugo Ja sam s lovom kratak dugo, ja sam srećan sa svojom tugom Ja hoću da batalim pljuge, ja pljugu palim pljugom Ja pomislim: "Evo ideje!" Onda se setim da brat Solow ima stvar što bukvalno ide: "Ja sam ovo, ja sam ono" Pozdrav, Solow, vidiš drug ti je bezidejno govno Sve što napiše ja zgužvam pa smo dobro Stvar je pod kontrolom jer sad sam ja domaćin a on parazit Mada mi sisa krv iznutra kolko god da pazim Čini mi se da mahom spava, ipak, ne znam šta će biti Sad smo dobro ali strepim da mu dogoreva fitilj Muka mi je od sebe i čaure u kojoj tinja ovo nešto vatre Muka od maske ispod maske, ne umem Al nikako do kraja da se satre