Slušajte svi ovu legendu živu Ostaće nas tol’ko da stanemo pod šljivu I kad pod šljivom bude nas samo tri Dva će reći jedan drugom: "Izdajnik si ti" I dok se svađaju, onaj treći, glavni Gore navrh krošnje šljive će krasti I pošto jadno drvo ne zaliva niko Osušeno skapaće, a i mi pritom I onda pitaš ljude što to tako… a oni slegnu ramenima i kažu "A jeeebiga" Jebiga, jebiga – zavladalo je "jebiga" Pitaš čoveka gde je kičma, on ti kaže: "Jebiga Pa šta ću sâm, jebiga, ja jedan, jadan, nebitan Ja se ništa ne pitam, a malo sam i sebičan Tol’ko sam zabrinut da delujem kô bezbrižan Pljujem, al’ tiho, pa glasam isto, jer - jebiga Ja bi’ ga malo rušio, malo i ne bi’ ga Bolje da se ne mešam, bolje sve ispod tepiha Ne stidim se zamisli da sve tone dok ja plivam Kad libim se da li bih, alibi mi je većina U principu, nemam princip. Uglavnom, čuva se glava I samo jedan stav, a to je – da nemam stava." Avaj, jedni odu po diplomicu kod Nezbita Drugi prave gemišt od repa i Kemiša Kad pitaš što to rade, niko se ne snebiva Milion ljudi skrije se iza prkosnog "jebiga" Jebiga, važno da se uhlebiš i uposliš Makar za šaku para lupaš plus, minus i gluposti Baš rodoljubivo. Baš u desetercu Baš za budućnost. Baš za našu decu Svi love lovu, a svi lovina u zamci Taoci javašluka, jedni drugima stranci Sve može, sve prolazi, svi pristaju na sve U redu je svaki greh dokle god ti plaća ceh Jer – jebiga, mora se, to je nužda svevišnja A ne goli treš za keš – hešteg "jebiga" I niko nikog ne jebe Dižemo ruke od sebe, i time ruku na sebe A za to vreme, neko nam truje vazduh Neko ubija reke Zarad ličnog profita rasprodaje nam zemlje I pravi od nas pleme koje kleči ispred totema Sve poštene protera, hulje gurne do pročelja E to se zove izdaja To je protiv naroda. Tako glasi istina Ti ljudi postoje, al’ te ljude niko ne dira Napadni mene, a na ovo samo reci Jebiga. Jebiga – moto je "jebiga" Sav sram umre kad se zipuje u "jebiga" Duša, kičma, šta je kome svetinja Rasprodaj na sitno i ćuti, jer - jebiga Ćuti na zlo. Ćuti na dno Ćuti na sve što nam zatire rod I kad te pitaju što si tu gde si sad Okrivi mene i reci "jebiga" Jebiga. Jebiga. Jebiga Jebiga. Jer, tako je lako Reci: Čelo de Fakto hoće sa NATO paktom Izdajnik, plaćenik, soroševac stari Što sve svoje gazi da sve tuđe hvali Maneken NVO-a. Član u raznim partijama Ide peva ustašama, ide peva balijama Teraj ga, kô Bjelu. I svaka ta gnjida Neka ode, kô Đuričko, i nek se ne vrati nikad Alo, bre. Ej. Ovo je moja zemlja Nije ginuo samo tvoj, nego i moj deda Ko se bre stidi porekla? Nikad u životu Al’ i da živim stoput, prezirô bih onu sortu Što kleveta i laže, i misli poluprisebna Da sve što lupi – sekund kasnije postane istina Nikad član ničega. Nikom na spisku platnom Nijedno svoje slovo ne bih prodao ni za zlato Nisam za NATO. Dobro pamtim bombe Nisam druga Srbija. Nisam krug dvojke Samo ne mrzim nikog. Rođen kao Jugosloven Sve su puške tuđe. Sve su žrtve moje Svi ljudi. Sve nacije. Sva sela što gore Svako ko je nevin pao za vaše parole I nisam vernik, i čak ne volim crkvu Al’ kad je neko ruši, zaledi mi dušu Zaledi mi krv svaka slika toga pakla Al’ nikad ne pomislim da je svaki Albanac takav Halucinacionalna masa se pali Branio bi Kosovo, nisi bio ni da braniš Kališ Kad su ga sekli, jesi rekô sebi boli me I izašô na ulicu kad je ubijen Oliver Il’ za Savamalu, rampu, helikopter Pa gde ste bili tad? Jeste branili svoje Ja jesam. I makar mi slomili rebra I facu o ivičnjak – ovo je moja zemlja I seri šta hoćeš na ta usta od pene Ali niko nije otišo iz Srbije zbog mene No zbog vas Al’ svejedno dvadeset godina slušam da sam ja izdajnik. E pa, kad je tako… Veliki Meštre Sviju Hulja, slušaj Evo ti juče. Uzmi i jebi ga Evo ti sutra. Uzmi i jebi ga Svu nadu. Sve dobro. O koleno prebij ga Tim osmehom bolesnim razboli sve i jebi ga Evo ti narod. U glavu jebi ga Dok sanja zlatno doba, uzmi i jebi ga Ako ja ometam taj divni, lepi san Ćutaću. Evo ti sve Uzmi i jebi ga Jebi ga Jebi ga Jebiga Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega, posledica gubljenja individualne svesti - Danilo Kiš