Stara gitara bez žica, beživotna, pokraj zida Tiha jed, vreme je surovi ubica, pritajen K'o prijatelj što izda te, kad čitav vek iza je Ništavne ove kože zgužvane što skori kraj ne priznaje Mrzim ovo telo, bore, staračke pege i sede Stare stvari u našoj sobi što u mom oku blede U borbi da ostanu lepe, nekako tužno su lepe Kao da vape, razapete na kazaljke slepe Što jedino svoj put vide, ne razumeju bedne Trošne komade nameštaja i ljudskih osmeha, k'o čerge Dok lutaju, stvari nisu svesne, nisu ni glave Sve će na kraju stati u te sekunde male I ko smo tad, otkucaji kosmosa, čujem ih noćas Štoperica okrutna, boje se tope, hladna postelja Njena kosa prosuta po jastuku i dalje mirisna Spavaćica tirkizna, ruka i prsten izlizan Deca su srećna, ali deca su daleko Imaju svoje živote, čeka ih nekad negde neko Još uvek ne strepe pred senkom, ne boje se mraka Po koji nedeljni ručak koji još dele sa nama, a mi Dva starca, sanjali smo ovo Da maštamo i lutamo skupa, sve do poslednjeg "zbogom" Čitava srećna večnost smeštena u oko moje i njeno Leto po leto, a sada drhtim pred zorom Šta ako ona ode prva, šta ću sa sobom I ovom sobom satkanom od tišine koja ječi bolno Ne smem da joj taknem ruku, ne smem ni pogledom Razara me sama pomisao da će biti hladna olovna Mrzim ova tela, zašto ne lepršaju ponovo Samo još jednom, jednom samo, nek zažmuri Bog Željo moja, meseče moj, budi opet moje Sunce Samo jednom još usne na usne, srce uz srce Ne smem da te dotaknem, a sav hrlim ka tebi Grlim te i ječim, ne dam te, do oltara vodi tepih Ponovo, još jednom u belom, nek svemir drhti pred srećom Nek večnost traje večno, samo još jednom Celi život zajedno, više i ne primjećujemo Kol'ko se ispunjavamo, dok misli premećemo Stopljeni u jedno, duša uz dušu, bok uz bok Oči pune sijećanja bulje u prazan štrop Celi život tražim samoću, da budem sama sa mislima A kad je imam, bežim k'o đavo od tamjana Stisni mi ruku, u tebi ne vidim starca U mojim očima još si poput dječaka Seti se, lepota je u očima onog što gleda Takve nas i Bog vidi sa druge strane neba A mi, dva starca, sanjali smo ovo Da maštamo i sanjamo skupa do poslednjeg "zbogom" Tko bi rek'o, vreme leti, možda nas uzme sa sobom Kako god bilo, želim otići s tobom Savladava me nemoć, ne daj da zaspem u snu Strah me nagriza k'o rak, što ako sutra ne budem tu Barem sam volela, ma barem sam probala Živim bez žaljenja, umirem slobodna Vidi nas, dva starca, sanjali smo ovo Da maštamo i sanjamo skupa do poslednjeg "zbogom" Dva starca, sanjali smo ovo Da sanjamo skupa zbogom