Godine prolaze, i ne menja se ništa I dalje furamo svoje, uvek isti Nije bitno što se borimo sa glađu, ne, jer je uloženo - sve Godine prolaze, i ne menja se ništa, I dalje furamo svoje, uvek isti Nije bitno što se borimo sa glađu, ne, jer je uloženo - sve Kroz stvarnosti okno okom okomljen na svet Gledaš da sabiješ u stih tih opažanja splet Pomisliš da neko sluša taj tekst, svaku tu reč Da oseća isti bes, isto gleda na svet Ljudi te ubede da si ti njihov glas Da i oni jednako ginu za istu tu stvar Srednji prst za revolt - pali baklju, bira stranu I - bira tvoju, pa tripuješ da nisi sam tu Al' onda napuni dva'es' i tad se nešto desi Pa čitav taj fazon odjednom skapira k'o dečji I sve u šta se kleo sada zove pubertetom Željan da se meša sa masom u fensi klubu petkom Traži srodnu gušu, ne želi note s mukom Gladan paorskog veselja ide trbuhom za sluhom Mislio si da tu ima vere u autora i bunt A samo su slušali pesme. Čovek je čoveku zvuk U mirno more proseka sad voze svoje lađe A ti i dalje oplovljavaš Smrt Dobre Nade - suludu veru da cela borba nije za džabe Da za ljude nisi samo disk što iz plejera laje Trik što se preraste, hit za dinu-dve Samo trip što traje dok traje i onda ćao-će A tebi nije jasno, jer si klinac k'o pre Kroz stvarnosti okno okom okomljen na svet Stariji, sjebaniji, ali nužno iskusniji I možda nas sada, tek sada stvarno treba slušati Ljudi dođu i odu, tek ponekad se sete Al' tada samo kažu: "Nisam više dete" Ja jesam. Ej, Miško, a ti? Ja jesam. Rade, a ti? I ja sam Neno, a ti? I ja sam. Slušaoče, a ti Dobro došli u naš mali svet Slušaoče, da li si spreman za let Pa evo, ima godina ne mogu više da se setim Kad god pišem stihove, lagano poletim I znam dobro, unutar mene je klinja Dok bit me voza, muzika rominja Pa dignem glavu, zajebem kintu i slavu I sve ljude što se trude da mi kažu šta ću da budem Kad porastem, pa bla-bla-bla Bilo nas je više - sad smo mala skupina Hoćeš kola, hoćeš kuću, hoćeš stan Teško je, stižu godine, znam A mi smo večna margina: evo, Filteri i ja Toliko godina, srećni smo, pa zaigramo ča-ča-ča Ponekad se pitam šta je to u čoveku, da odraste šta ga tera Šta on to smera, ej, šta on to smera A juče su nam pričali bajke - evo, pričaju nam i danas A mi smo još uvek deca. Zato, ne brini za nas Raširenih očiju i toplog srca, s osmehom od Sunca Dete na vrata kuca, ti, ti samo otvori Za sve ljude sa ove strane: tu su Miško, Marčelo Nensi, Rade i Lane, i čika Su, pozdrave vam šalje Dignite ruke, što više i dalje, da poljubimo ljubav Da ostanemo deca. Jer, tu negde u nama, još jedan klinac čeka Da ga čuvaš, i budeš njegov anđeo, care Jedna ljubav, za sve ljude prave Stariji, sjebaniji, ali nužno iskusniji I možda nas sada, tek sada stvarno treba slušati Ljudi dođu i odu, tek ponekad se sete Al' tada samo kažu: "Nisam više dete" Ja jesam. čika Su, a ti? I ja jesam. Lane, a ti I ja sam. Kepo, a ti Slušaoče, a ti