Nađi me, ispod sam Glava je pretesan stan za strah Kada cimer mu je bes, A da makar znaš Odakle taj mrak, otkud teskoba Tvoj žderač, Uzalud tražiš ga spolja Čovek mi priča uz čašicu noćas Dok palimo pljugu na pljugu i očaj se Očas ugušio dimom, otkad smo seli On veli da ispod leži sav izvor Da nisu pomoć tablete Ni šrinkovi - već mesto samo za tebe Mesto u glavi gde sagradiš hram i U njega se sklanjaš kad san Spusti roletne na dan, tamo je mir Tvoj spokoj, ali i odgovor tih Na pitanje šta te to zapravo muči Šta struže ti kožu dok ispod nje puzi Kaže, njegov je hram - kuća Sa malenom baštom i ogradom od pruća Tu sede svi njegovi, mrtvi odavno I jednom će mu reći šta tišti ga stvarno Nađi me, ispod sam Tu sede svi njegovi, mrtvi odavno Sa osmehom prime ga, posluže kafom I samo ta kućica, avlija, smiraj Teše ga, kažu da se ne sekira Da život je divalj, al' opet - divan Kad god sklopi oka, tamo je s njima Ali jednoga dana, tamo je naš'o U krilu svog pokojnog oca devojčicu s mašnom I celog proždra ga jeza "Zar ne znaš? To ti je ćerka" Moj prijatelj kriknu "Ali, ja je nemam! Nikad je nisam ni imao! Koješta!" "Ne, nije tako," - šapuće starac "Seti se, bio si još klinac tada Sanja i ti, Ljubav, Nepažnja Nećete bebu -- odluka je pala Abortus, Raskid, Svakom svoja staza Vreme, Zaborav, Život je takav Al' ma kako hteo da ne gledaš nazad Ono što je ispod uvek se vraća" Nađi me, ispod sam Tako je lepa, divno se smeje On pada na kolena, suze mu lete "Oprosti mi, dete al' bili smo deca Zbunjeni, sami, u strahu od sveta Mi nismo mogli mi nismo smeli" "Ona to zna, nemoj da klečiš Njoj samo treba šta treba i tebi Da duše se oproste na način lepši" I tada mu kaza njeno ime Dara Dar, Odbijeni poklon iz raja I kaza mu šta je njoj jedina želja Da ode u Valjevo, gde beše nekad I pusti ružu niz reku za nju Za zbogom, Da duša smiri se tu I on učini tako, i otad mu je bolje Jer mir se uselio sad ispod kože "Pa dobro je, druže moj, drago mi, eto Al' to je sve trip, u glavi je sve to Ne misliš valjda da je stvarno?" - rekoh Al' drug mi kaza da ima još nešto Da dan posle toga mu svratio brat „Ej, postaću ćale! Zamisli, ja!" „I imaćete ćerku, i zvaćete je Dara je l' da?" Brat ustuknu „Da, otkud znaš?"