Nagonski gristi za svoje, životinja u čauri čoveka Otkucaji snare-a otkucaji srca što smera Da kad dobije svojih 5 minuta, oni traju barem sat Kad se film života odmota, to bude film za Oskara Onda si opet sam i tad kad nastupi osama Dođe ti da k'o Bin Laden prospeš bombe po govnima Ono što stvarno teroriše su kliše i dosada Ta lica prosta, a opasna s filozofijom zlatnog proseka Ni levo ni desno, onako pederski diskretno Da sve bude mirno i lepo, rajski mediokritetno Al' nisu krivi oni već pametni, a bezobrazni Koji nameću taj sistem k'o validni sistem vrednosti Ja sam tornado destrukcije, konstantno bes puni me sačmom Sve bunt mi je sve, faktor je furije Antisve, parti-brejk, sars i aids za takvu svest Za pamtivek plamti reč s hartije in full effect Ili je to samo navika Da žigošemo drukčijeg jer se stvara panika Jer uzrokuje "kvrc" u zaspalim glavama eto požara Kad ljudi shvate serviranu smrt u malim dozama Priključeni na infuziju otrova slomiće tv čekićem I baciti beletristiku s uputstvima o sreći, steći će Želju da stvore više, i bez paranoje Izaći će napolje, i nagonski gristi za svoje A i ja sam bio sisa, nije da nisam sećam se niza Dana bez elana, kad mi je sve bilo ništa Ona klinačka kriza kad život, k'o fol, nema smisla Ti se drukčije obučeš, al' faca ostaje ista A onda, shvatiš, nisi bistar ako sve to samo pričaš Većina samo zeva i prima baš kao pička Jedino što će ti pasti s neba jesu sneg i kiša Vuci dupe napolje zauzmi položaj vojnika Raznih govnara ima ali, malo šta me vređa Od ljudića čiji su krajnji domet moja leđa Jedini uspeh za kučke da te spuste u busen Kad nemaju talenta da grade imaju jezik da ruše Prazne duše ej, ne bi im video zar u očima Ni da im brkneš pljugom u zenice tu led počiva I ne bi bili duboko dirunti ni da im zabiješ ceo kar Deca proseka život ne shvataju k'o dar Al' kako nisam Super Mario ja ga ne bi zanemario Jer u šteku nemam još dva, da bih ovaj bacio badava Život je cava, kurvaj se sa mnom kučko Loša si u krevetu, samo hvataš na bučnost Sam svoj kofer, sam svoj šofer, moje stope kroje strofe Horizont je premalen za moje snove A ti, druže, spremi prtljag već sada S druge strane vrata čeka svašta zažmuri koračaj koračaj