I zato ja uvek kažem, i u mojim knjigama I na blogu i kada držim te motivacione tribine: Isključite se iz svega Posvetite se sebi Gledajte samo svoja posla i ovu Kako da kažem, svoju zadnjicu, heh I naravno: mislite pozitivno Vrata zaključam. Gornju bravu, potom i donju Okrenem jednom za mene, i dvaput za paranoju Zapinjem treći krug, u nadi da će pući ključ Kad ne začujem ključa puc Čujem da u meni ključa puč Kvaku skinem, bacim u smeće Namaknem lance, katance, reze U hodnik doguram krevet Prvo na kant, pa uspravno metnem Gurnem ga skroz do vrata Pod izgrebem kô dušu pesme Pa proverim da li prozori dihtuju I spustim sve roletne Uključim TV. Sednem Prebacim na one kretene Što mafijaju dok zavijaju kao mačke Kad je februar mesec Piksla, tras raznesem taj prozor u polusvet I taj porazni probisvet Za sekund-dve postane nem I možda dosta je već Ili je zapravo počelo tek? Ćebad je gde? Odem po sve Ogledala pokrijem, u kući je leš Slomim modem za net Išćupam i bacim hard iz kompa Nema ni klošar šta da iskopa: Krnji komadi refrena i strofa Interfon skršim onda I prekidač sklopke od zvona Samo još malo posla Pa na spokojan konak u jorgan U kantu uguram štampu Sve što je ostalo iz prošle ere Odjavim društvene mreže Nakon što svuda dislajkujem sebe I zatim ugasim fon. I satove sve maknem I dobro zatvorim flaše. Zatvorim čakre