I onda, završi se još jedan dan Sunce slupa se o kamen i kost Stvari puste senku i smanji se stan Prekoputa mene sedne stari gost Otvori paklu, piće, dušu Zatvori prozor i zavlada dim Otvori mi lobanju, iscurim kroz rupu Skupi me u čašu, skupi me u stih, i kaže Vrati se. Nije kraj Ja sam ti. Ti si ja Još ima s kim. Još ima šta Ja sam ti Hah. Ne, nisi Ovaj kostim je koža. Ovaj kostim je nužda Ovaj kostim je ružan kad sunce se slupa o kamen i kost Kad padnem u noć, ovo lice skidam i gužvam Pa ga gledam, u porama naslage prljavog dana Doduše, čist obraz, ali iznošen vazda Kanda odavno se haba, jer mu lepe svakakvog šlajma Ta sranja više ni šmirgla ne glanca Devalvirala valuta je obraz škart-marka. Jedva vredna buvljaka Ne izaziva ni poštovanje, ni žaljenje. Brat bratu, plafon 200 dinara O vidi, taze modrica. Bratac, počeo si pijan da padaš Za taj bofl, daće ti stotku. Taman za GSP kartu za nazad Do ova četiri zida, gde izvetri i skida se svaka dnevna fasada Ispod lica lice pijanca. Sad se već leši i gajbi. Solo Flajka žestine je mnogo malo, otkad je tenzije malo mnogo Al’ samo lagano, čeka me pos’o. Valja sastrugati sve što je kožno Oguliti sve što je glumilo pancir, pa u krevet, na k’o fol spokoj Da, da, znam da si tu. Šta me gledaš? Nemam šta da pričam sa tobom Tamo su ti vrata, ili prođi kroz zid, ili slobodno skoči kroz prozor Šta si ti? Ghost of past christmas? Jebote, čit’o si sve ove knjige Sad si samo senka, jadniče. Izgubio si sve bitke Naravno da neću da pišem. Gubi se. Ovde si prezren i prozren Imam posla. Ljuštim slojeve. Na redu je ovaj glupavi osmeh Što ga nosi srdačan čovek koji i dalje veruje u pristojnost Ko da su ovde vrline za primer. Ko da je time posramio ološ Razvali to lice s lica. Ne laži. Ti se uopšte ne osećaš tako Tebi ništa nije smešno odavno. Ti pucaš, i to ne baš polako I zato struži. Sloj po sloj. Da bi zaspao, skidaj kožu. Sloj po sloj Samo hoću san Samo hoću san Samo hoću san! Zubata nesanica je kao vakum Teturam se, ne mogu da dišem. Oštri su ćoškovi u ovome mraku Udahni. Pusti. Ti si brod. Umorno buncam u sebi kao mantru Onaj svet spolja nije tvoj, nek’ se spali, nek’ odleti u vazduh Masku još jednu grebem sa sebe, rebel što staje na crtu rulji Ja nikada nisam bio hrabar, mene je samo bilo sramota da ćutim Hrabrost nije osobina, već odluka. Gvožđe što se zaporilo na strahu Lice ispod na smrt se boji, i baš zato u torbu stavlja glavu A boli što zna da je zalud. Svi oko mene pričaju da idu odavde Ne vide smisao da sede u sred pakla i zanavek pevaju "Bože pravde" Sećam se toga. Da. To je već bilo. Ali, tad, tad smo bili mali To su išli neki drugi ljudi, drugi, sad pale moji, moji drugari A gost je tu. Pa, kad svi odu, bar neću ostati sam ’De da nešto podelim sa tobom, kad mi već dišeš u vrat. I ne znaš za sram One galije u boci, znaš, čuo sam jednom priču kako to prave Brod se rastavi na komade, pa ga rasturenog gurnu unutar flaše Pa se sastavi i bude ceo samo tu u providnom prividu mira Ako bi da ga iščupaš odatle moraš još gore da ga rasparčaš i kidaš Tutorijal za alkoholizam je isti, samo što sam taj brod ja A ti piljiš u mene kroz staklo, i kinjiš me, i pričaš mi ko zna šta Pa, ti si me nabio unutra! Tu sam da bih tebe mogao da podnesem Tu tvoju nesvest, tvoje borbe i pesme. Jeste! Ruka mi se od pića trese! Jeste Slušaj, ima da slušaš! Ortaku sam skoro kupio zen baštu Ako se bude revanširao na moj poklon neće baš moći da stavi mašnu Jer meni treba zen stadion za antistres, i ilovača, i alat, i sve Da te ubijem lopatom i zakopam sto put i odzgo na tebe nataknem cvet Šta još hoćeš od mene? U pičku materinu više Samo hoću san. Ne mogu misli. Ne mogu ništa Ja nisam ti, ti nisi ja Ja stružem tebe. Sloj po sloj. Ja skidam sebe. Sloj po sloj I kada skinem sve kože, i najzad kažem sebi idi u krevet Stvarno ne znam je li to gola istina, ili goli delirijum tremens Od mene ostane nešto tako majušno da na prag više ne može da se popne Tako je dalek, tako visok prag što me deli od spavaće sobe Samo hoću san Samo hoću san Samo hoću san! Zubata nesanica je kao vakum Teturam se, ne mogu da dišem. Oštri su ćoškovi u ovome mraku Samo hoću san Samo hoću san Samo hoću san Jer, zubata nesanica je kao vakum Samo hoću san Oštri su ćoškovi u ovome mraku Samo hoću san Samo hoću san Samo san Samo san Samo san Samo san I onda, započne se još jedan dan. Sunce buši zenice. U glavi je roj Mamuran obraz zalepljen za prag. Ustajem s mukom. Oblačim sloj po sloj