Sudbina je odredila tako vrijeme ide, stari se polako da l’ je, Bože, to za mene kazna što je moja kuća i sad prazna Ref. Svako jutro kad osvane zora ja pogledam sa moga prozora tužne njive samo što ne vele da i one naslednike žele Rodiše se u svijetu daleko ja se njima radov’o i ček'o da će sa mnom unučići biti i da ću ih svašta naučiti Ref. Ja sam često pare zarađiv'o bolestan sam njive obrađiv'o zbog toga mi moja duša pati al' ne može niko da me shvati Kako srce da mi sretno bude ko će od njih napraviti ljude to me stalno proganja i muči šta će njija Švabo da nauči Ref. Rodile su jabuke rumene i one bi da pitaju mene zašto, Bože, tako biti mora ja se pitam, nema odgovora Tugujemo, pričamo ovako što smo stekli propada polako hej živote, moja sudbo teška kasno shvatih da je bila greška Ref.