Ne tugujem za životom dani teški biše ja tugujem za kćerima što me ostaviše Sirotinja ubila me al’ snage mi dala uspijela je ova majka kćeri školovala Kol’ko suza isplakanih i koliko muke niti sveća, nit’ nedjelje a umorne ruke Ako sam se mučila meni žao nije vratila bih ovaj život da bude k'o prije Svaka svojim putem ode srce mi se kida ja u ovoj kući sama u četiri zida Kad god jutro osvane ja se nadam vama uplakane oči moje stalno u suzama Kćeri moje, kako ste mi u svijetu se snašle tugujete il' patite da l’ ste sreću našle Stalno brinem o vama i molim se Bogu iz srca vas majčinog izbrisat ne mogu