Ne znam odakle da počnem, znam da nije pravo vreme Ruka počinje da piše sama, a sećanja ne blede Uspeo sam da te prebolim, vremena mnogo treba Ne znam da li si ti mene, čujem da si sada srećna Zaboravi na loše, pamti samo dane dobre Kad život zada ti kroše, ti ne odustaj bez borbe Ceo život je borba za neko bolje sutra Da sebi stvoriš nešto i prestaneš da lutaš Ja gledam samo pravo, pratim svoj put do cilja Mnogo je teških reči palo, sada želim malo mira Olovka je u ruci i jedno parče papira Pišem ovo što slušaš, pratim zvuke klavira Osmeh uvek na licu i kada mi je teško Čuvam uvek ljude prave, lažne nazivam greškom REF. Reci mi Bože zasto ovaj život tako boli Zašto uzimaš sve one drage ljude koje volim Ispred tebe sada stojim, puštam suzu jer me boli Uzeo si sve što volim, reci zašto ja postojim Kažu da vreme leči rane, moje izlečilo nije Svakog dana novi problem, ali od ljudi to krijem I opet počeo da pijem, tražim lek ovoj flaši Opet puk'o 10 kila, svoje senke se plašim Leva stoji na čaši u desnoj olovka na papir Tako lečim svoje rane, stihovima našim Bog mi uzima sve ono što sam iskreno voleo Ostavlja mi samo tugu, bol i lice oronulo Zašto kažnjava me tako, zar je sve to moralo Život nema reprizu, a tako želim sve ponovo Gde su oni dani naši, prisećam se šta je bilo Sve je nestalo u trenu, pitam se, vredi li život REF. Reci mi Bože zasto ovaj život tako boli Zašto uzimaš sve one drage ljude koje volim Ispred tebe sada stojim, puštam suzu jer me boli Uzeo si sve što volim, reci zašto ja postojim