I tako go i krvav usto sam sa Ljilje i u ogledalu se gledo, sad plačem, sad se smijem podigo sam ruke, a suze mi liju zbog ljubavi sam, samo ovdje vršim selekciju I tek tada shvatih problema suštinu u gužvi ovoj nisam mogo nać' Marinu zbog toga odstranjivah sve jedno po jedno ljubav ne pita za način, ne pita za sredstvo I u toaletu dođoh do Marine sakrila se i jecala iza veš mašine priso sam joj viteški i pružio joj ruku Marina ja zbog tebe sam izmučio muku Al' Marina vrisnu smiri se Marina, hajde dođi sebi al' ona se otrgnu i dade se u bijeg vrištah Marina, ti mi trebaš mala kao zimi snijeg I lebdio sam za njom pod uticajem spida sretoh Moljca usput kako liže krv sa zida autoputem ljubavi narkotik me tjero Marina ja te volim, po kući sam se dero I pronađoh Marinu na prozoru sobe plače korak bliže i Marina ode i u tom trenutku obuze me jeza rekoh nemoj Maro s takvim stvarima se ne zeza Al' parazit jeze u Marini sjedi strah je strašna materija što može i sunce da sledi, šapnuh siđi mala nemaš razlog da se bojiš ljubav svima treba znam, a znam Maro da i ti mene voliš I to kad sam reko ona oči si zatvori i povraćati počeh pri pomisli da me voli i promrmlja tiho kroz krompir i salatu sreća je što stanuje na 13. spratu I otvori prozor pogleda u zvijezde i skoči u bezdan reče, zbogom svijete i poče kiša padat' za njom plače nebo i noć zanijemi na tren da čujem kako udari od beton Zaboli me srce ko da ga neko kida izgubio sam sluh i govor, nestade mi vida čak i Moljac poče plakat' , ali još krv liže sa zida moj otok ljubavi potonu kao Atlantida Stajao sam ukopan, već svitala je zora sirene ispred zgrade policijska kola ispred vrata zamor glas iz megafona "ulazimo, ležite sa lice prema podu" Oružana sila, vatra sad probija galama je u stanu, svuda policija "ne pravite gluposti", galamio je pandur ako nas primorate, otvorićemo vatru Tek sad mi je narkotik mozak napustio i primjetih u kakvom sam se sranju nalazio učinih šta su htjeli, digoh ruke u zrak za ljubav bi sinoć umro, al' sad me bijese strah Sjetih se svih filmova o zločinu i kazni sudije i advokati, paragrafi razni onda sam se sjetio električnog stolca i rekoh on je ubica i pokazah na Moljca Moljac već je sinoć posle sedmog spida odgrizo si jezik ližuć krv sa zida kada su mu ruke počeli da vezu samo su mu oči otkrivale jezu Ogrnuše me dekom i dadoše mi piće i od tuđe krvi opraše mi lice staviše me u kola, navukoše zastor mene voze sad u ambulantu, a Moljca u zatvor U hitnoj su me stavili u krevet na točkiće dobio sam svoju sobu i jelo i piće u tom uđe sestra, veli, pregled je rutina bjese lepa kao slika, reče zove se Marina I ubrizga mi morfijum, veli da me smiri i smiri samo savjest, sve ostalo raspiri ljubav je ko lomača, tu i nevin gori o gospođo Marina, mislim da vas volim"